Dr ANĐELKO ŠARČEV


Ono što je karakteristično za sve kolekcionare je izuzetna posvećenost kolekcionarstvu i plemenita strast kojom pristupaju sakupljanju, dopunjavanju ili kompletiranju svojih zbirki.
Jedan od najpoznatijih kolekcionara u Bečeju, ali i van njega, bio je lekar, Anđelko Šarčev. U kolekcionarskim krugovima bila je znana njegova zbirka padobranskih znački, kao i svega onoga što je vezano za padobranstvo. Osim toga, sakupljao je ordenje, pa je njegova kolekcija obuhvatala odlikovanja i ordenje od vremena Kraljevine Srbije (1882), pa sve do devedesetih godina minulog veka. Sakupljao je i oružje afričkih plemena, bajonete, sablje (imao ih je više od trideset!), vojničke čuturice, lule, izuzetne primerke jelenskih rogova... Do navedenih predmeta je dolazio kupovinom, razmenom ili ih je dobijao na poklon. Održavao je brojne kontakte sa kolekcionarima širom sveta.
Ovako impresivne zbirke zahtevale su, naravno, adekvatan prostor, pa je gotovo cela kuća dr Šarčeva bila svojevrsni muzej, čiji je on bio i osnivač, i kustos, i vodič. Za svoje kolekcije je nagrađen titulom velemajstora kolekcionarstva, jer je, na različitim smotrama, tri puta osvajao prvo mesto.
Zanimljiva je epizoda iz njegovog „kolekcionarskog života“. Naime, jednom prilikom je boravio u bivšem SSSR-u, u Moskvi. Pošto je znao da je, prema običaju, hotelska soba ozvučena, on je, ostavši sam, kao slučajno, glasno razmišljao o tome kako u njegovoj zbirci nedostaje određeno sovjetsko vazduhoplovno odlikovanje. Potom je pošao u obilazak Moskve, a kada se vratio u hotelsku sobu, na jastuku je bilo položeno željeno odlikovanje!
Ali, kolekcionarstvo je bilo samo deo interesovanja svestranog lekara. Deo svog vremena posvećivao je i izradi različitih predmeta od kože i drveta, ali i lovu i ribolovu. Nesebično se predavao i aktivnostima Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Bečeju, čiji je bio dugogodišnji član. Svoju pasiju prema sakupljanju padobranskih i vazduhoplovnih znački konkretizovao je i praktično – baveći se padobranstvom, ostvarivši preko četiri stotine skokova! I još nešto – jedan je od osnivača nekadašnjeg Kluba padobranaca u Bečeju.
Čini se da je dr Šarčev, zaista, imao neiscrpna interesovanja i naklonosti prema, naizgled, nepovezanim oblastima. Istorija je takođe bila njegova velika ljubav, naročito vojna istorija. Znao je da istovremeno čita i nekoliko knjiga na istu temu, samo da bi iz više uglova sagledao neku pojavu i tako došao do istine. Naročito je bio impresioniran, gotovo opsednut, Španskim građanskim ratom (1936) i žalio je što nije rođen ranije da bi se mogao priključiti španskim revolucionarima.
Životna, profesionalna i radna biografija dr Anđelka Šarčeva bila je adekvatna njegovim interesovanjima. Rođen je u Zemunu, 1932. godine, od oca Simeona i majke Milice. Ubrzo se porodica Šarčev doseljava u Bečej, u kome završava osnovnu školu i gimnaziju. Pravednog duha, on je, sa još četvoricom drugova, javno istupio protiv zloglasnog posleratnog „otkupa“ i načina ophođenja prema paorima. Odmazda je uskoro stigla: sva petorica su isključeni iz gimnazije. Vraćeni su godinu dana kasnije, nakon žalbe ondašnjem Ministarstvu prosvete. Upisuje se na Medicinski fakultet u Beogradu, 1952. godine. Dok je studirao učestvovao je u brojnim radnim akcijama obnove i izgradnje posleratne Jugoslavije.
Po završetku studija, vraća se u Bečej i zapošljava se 1962. godine, kao lekar opšte prakse. Nedugo zatim u Novom Sadu specijalizira neuropsihijatriju, a nakon specijalizacije formira i vodi neuropsihijatrijsku službu u Bečeju. Slovio je kao dobar lekar i rukovodilac, čija se reč uvažavala. Mladi lekari obraćali su mu se često, tražeći njegovo stručno mišljenje. Umeo je strpljivo da sluša, ali i da savetuje na najbolji mogući način. Imao je harizmu koja je izazivala strahopoštovanje.
Uvek izuzetno motivisan da pomaže ljudima, osnovao je Sanitetsku službu bečejske brigade i aktivno je učestvovao u odbrani Novog Sada od poplave Dunava 1965. godine. Aktivno se uključio, i kao lekar, i kao čovek, u teškim danima kada je eruptirao gas u Bečeju (1968-1969), zapamćen kao „bečejski vulkan“. Bio je i organizator najšire vakcinacije građana protiv preteće epidemije velikih boginja, početkom 1970. godine. Neverovatno je, ali istinito: odbio je poziv iz Švajcarske da radi u odeljenju za bolesti zavisnosti, pri OUN.
Doktor Anđelko Šarčev je umro 1991. Godine, bolestan, ali još uvek radno aktivan. Supruga Javorka, kćerka Katarina, hirurg i profesor Medicinskog fakulteta, kao i sin Miloš, ranije poznati kalifornijski bodi-bilder, imaju mnogo razloga za ponos.

Nazad