FROM JOŽEF - FRIZER


U šali, umeo je o sebi da govori kao o najvažnijem čoveku u Bečeju, jer je hvatao i vukao za nos poznate ličnosti, počevši od veleposednika Bogdana Dunđerskog, preko brojnih lekara, profesora, direktora... pa sve do nekadašnjih predsednika komiteta. I to, naravno, samo kad bi ih brijao, jer je Jožef From bio poznati bečejski berberin i frizer.
A trebalo je da bude moler, kao i njegov otac Janoš. Međutim, tridesetih godina prošlog veka nesuđeni moler je, trenirajući fudbal, ozbiljno povredio nogu, pa više nije mogao s lakoćom da se penje uz molerske merdevine. Tako je molerski zanat zamenio berberskim i frizerskim.
Polovinom tridesetih godina završio je frizerski (ženski) i berberski (muški) zanat, a majstorski ispit položio je 1937. godine. Sve do početka Drugog svetskog rata radio je u berberskoj radnji Marka Stanisavljevića, da bi, nakon rata, otvorio samostalni frizerski salon u sopstvenoj kući. Ovakva odluka se isplatila, jer je, zahvaljujući stručnosti i vrednoći, stekao određeni kapital, kojim je mogao da, postepeno menjajući lokacije, svakim novim premeštanjem, bude sve bliži centru. Konačno, 1970. godine, otvara salon u samom centru, u zgradi Opštine Bečej. Na tom mestu je „Frizerski salon From“ radio sve do 2006. godine.
Svih tih decenija trebalo je biti konkurentan. Svaki kvart grada je imao „svoju“ berbernicu i „svoj“ frizerski salon. U samom centru grada ili tek nešto šire, bilo je još frizerskih salona na glasu: saloni Hornjakovih, Bore Božića, Išteneša...
U salonu Jožefa Froma, u njegovom muškom delu, pored vlasnika, radila su još dva radnika. Ženski deo je imao više radnica, ali su tu radili i članovi uže porodice From, pa i vlasnik lično, Jožef From. O njemu se govorilo da dobro zna svoj zanat, da ima „laku ruku“ i da je pun raznih priča. Usput je obučio i veliki broj učenika i veliki broj učenika, budućih frizera. A mušterija je bilo puno, i onih redovnih, dugogodišnjih posetilaca, ali i onih koji su bili samo u prolazu.
Po pričama Fromovih bivših zaposlenika, najveće gužve su bile početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su u modi bili umeci za žensku kosu. Najveće gužve su bile, naravno, uoči novogodišnjih praznika, kada bi vredne radnice dnevno ugrađivale i pedesetak pomenutih umetaka. Tih prednovogodišnjih dana „zlatnih sedamdesetih“ i radnice i majstor From dan su započinjali običnim burekom, a završavali ga – šampanjcem.
Majstor From je imao i svoja druga interesovanja. Bio je strastveni ljubitelj fudbala i boksa, pa je u svojstvu organizatora i sponzora priređivao večere u nekoj od gradskih kafana, s igrankama i tombolom. Sav prihod prikupljen na taj način prosleđivao je fudbalskom i bokserskom klubu. I on sam je uživao u tom društvu, kao ljubitelj dobre muzike i hladnog špricera. Mada je bio pričljiv i društven, svoju privatnost (i to je bilo poznato!) ljubomorno je čuvao, pa je u njegov dom retko ko imao pristupa.
Neminovno je jednog dana morao da postavi sebi pitanje ne da li hoće da radi, već da li to, fizički, još uvek može. Tako je, prelomivši u sebi, ostavio makaze i češalj, i otišao u penziju 1987. godine.
Jožef From je rođen u Bečeju, 1919. godine, od oca Janoša i majke Agneš, rođene Reperger. Sa suprugom Ilonom proveo je impozantnih 56 godina u braku, a tako sudbinski povezani, umrli su i iste, 1997. godine, u kratkom vremenskom razmaku.
Po očevom penzionisanju, majstor – Jožefova kćerka, takođe Ilona, po majci, nastavila je da održava i salon, i dobar glas salona, sve do penzionisanja.
Porodična tradicija „Frizerskog salona From“, duga 70 godina, nije prekinuta. Nastavlja je majstor – Jožefova unuka, zajedno sa svojim suprugom.

Nazad