Prof. Dr PETAR PETROVIĆ HIRURG


Univerzitetski profesor, hirurg, prof. dr Petar Petrović, takođe pripada onim našim sugrađanima koji su većini Bečejaca, nažalost, nedovoljno poznati.

Redovni professor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na predmetu hirurgija, vrsta vaskularni hirurg, dr Petrović je uveo gotovo sve operativne metode u oblastima vaskularne hirurgije i traumatologije, kojima se, inače, bavio. Svoje znanje i iskustva nesebično je prezentovao na stručnim skupovima ili u stručnim publikacijama, što ga je svrstalo među eminentne hirurge bivše Jugoslavije.

Dr Petrović je, dakle, rođen u Bečeju, 1934. godine. Otac Boško, bankarski činovnik, ubijen je u fašističkoj raciji 1942. godine, a majka Ivanka pred samo oslobođenje, 1944. godine. Brigu o njemu, i njegovom pet godina starijem bratu Jovanu, preuzela je majčina sestra Ljubica Gavrilović, udata Ilić. Žrtvujući se za sestriće, ona se udala tek kada su Jovan i Petar stasali za studije.

Petar je od detinjstva pokazivao znake naglašene samostalnosti, prihvatajući ono što je život donosio, ne povlačeći se pred teškoćama. Nakon završetka gimnazije 1953. godine, upisuje medicinu u Beogradu, da bi od 1960. godine našao kao stažista u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Karijeru hirurga započinje 1964. godine na Hirurškoj klinici Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Uporan rad, talenat i znanje rezultirali su višemesečnim usavršavanjima na klinikama u Beogradu, Bratislavi, Lionu, Parizu i Čikagu, kod priznatih stručnjaka za vaskularnu hirurgiju. Nova saznanja iz ove bolesti, kod nas tada nedovoljno poznata, primenio je na Klinici za vaskularnu i transplantacionu hirurgiju, čiji je bio osnivač, a u okviru Instituta za hirurgiju Kliničke bolnice u Novom Sadu.

Nakon odbrane doktorske disertacije 1977. godine, i asistentskog staža, postaje docent, zatim vanredni a onda i redovni professor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, na predmetu hirurgija (1989). Sledeće godine postaje šef katedre za hirurgiju i tu će dužnost obavljati tokom naredne četiri godine.

Oko sebe je okupljao izuzetne timove saradnika, neprekidno inisitirajući na njihovom usavršavanju, što je dovelo i do prve transplantacije bubrega, obavljene u Novom Sadu, 1986. godine. Tokom više nego uspešne karijere, obavio je preko 60 transplantacija bubrega, uz vrhunske rezultate u rekonstruktivnoj hirurgiji krvnih sudova. Objavio je u domaćim i stranim stručnim časopisima 80 radova, a svoja dostignuća predstavljao je na stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Zajedno sa Đ. Stojšićem, D. Bencom i S. Avramovim objavio je 1989. godine monografiju “Thoracic outlet syndrome”. Svoj trag je ostavio u brojnim međunarodnim lekarskim društvima, kao član i aktivni učesnik.

Na radnom mestu bio je studiozan i precizan, vodeći računa o svakoj sitnici. I od svojih saradnika dr Petrović je zahtevao maksimalnu angažovanost, dajući primer sopstvenim angažovanjem.

Po rečima njegovog brata Jovana, Petar je bio ćutljiv, neelokventan, što ga, ipak, nije sprečavalo da bude druželjubiv i veseljak. Bio je spreman da se žrtvuje za druge, ali i da otresito reaguje na izazove. Iza grube spoljašnjosti, kako kaže Jovan Petrović, krilo se “meko srce”. Pored nesumnjivih stručnih znanja, dr Petrović je imao i zavidan nivo opšteg obrazovanja. Voleo je Vojvodinu, voleo je Novi Sad, pa i Bečej, mada ga za njega nisu vezivale lepe uspomene u detinjstvu.

Umro je u Novom Sadu, 1995. godine. Supruga Slobodanka radi u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, kao pedijatar. Kći iz prvog braka, Olga Petrović, diplomirala je na Univerzitetu u Pensilvaniji i stručnjak je za međunarodno pravo, a živi u Londonu.

Nazad