TALOŠ IŠTVAN


Mnogi ne znaju da je interesovanje za pozorište u Bečeju oduvek bilo veliko, da je još 1845. godine ovde bilo diletantskih pozorišnih grupa koje su davale svoje predstave. Obično su se okupljali oko gradske čitaonice ili raznih građanskih udruženja. Posebno interesovanje nekadašnje publike izazivale su gostovanja putujućih družina Fotija Iličića i Srpskog narodnog pozorišta.

Ali, vratimo se drugoj polovini XX veka. Možda se samo naši najstariji sugrađani sećaju da su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka postojale amaterske pozorišne družine u okviru nekih bečejskih preduzeća, npr. u Platnari, Četkari, Kudeljari... Početkom šeste decenije došlo je do objedinjavanja tih grupa u „Gradsko amatersko pozorište“, u dve drame – Srpsku i Mađarsku dramu.

Upravo iz takvog miljea, iz Mađarske drame, ponikao je junak ove priče, Ištvan Taloš.

Rođen je 1926. godine u Bečeju, u kome je završio osnovnu i trgovačku školu. Posle odsluženja vojnog roka zaposlio se kao trgovac, kasnije i dugogodišnji poslovođa, u tadašnjoj Poljoprivrednoj apoteci i u njoj je radio sve do penzionisanja. Prijatne pojave i nastupa, druželjubiv, elokventan, nenametljiv i ubedljiv, ostavljao je utisak kulturne i načitane osobe.

Kreativnu stranu svoje ličnosti ispoljio je baveći se amaterskim pozorištem. Bio je svestranih interesovanja i talenta, pa se ogledao kao režiser, kostimograf, scenarista, scenograf, glumac... Sam je za glumce pripremao garderobu, a kad je to bilo potrebno, iz sopstvene kuće je donosio tepih ili delove nameštaja, kako bi njegova zamisao bila realizovana. Zaluđenik u pozorište, potpuno se, sav zanesen, predavao onome što je radio.

Oko sebe je obično okupljao 25-30 amatera i sa njima bi svake godine obavezno imao jednu premijeru. Ono što ga je činilo prepoznatljivim u amaterskom pozorišnom svetu bile su postavke komada sa pevanjem – opereta. Pored bečejske publike, njegove operete „Mačka u džaku“, „Mangaš Miška“, „Pileći paprikaš“, „Otvoreni prozor“, videli su i gledaoci u Novom Bečeju, Senti, Subotici... Sa svojim amaterima Ištvan Taloš je gostovao u gradu-pobratimu, Seksardu u Mađarskoj.

Kada je o Bečeju reč, Taloš je svoje predstave najčešće prikazivao u Domu kulture „Petefi Šandor“, u Donjem gradu. Tamošnja sala je bila mala da primi sve zainteresovane, pa su zbog toga ovi talentovani amateri igrali i po dve predstave istog dana, jednu za drugom. To nije bio slučaj samo ovde. Kako svedoče oni koji su sa njim radili, i gostovanja na strani bila su pravi trijumf Ištvana Taloša i njegovih amatera.

Njegov entuzijazam, upornost i rad nisu prošli nezapaženo i bez odjeka: odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom!

Oni koji su ga poznavali, uglavnom su govorili o njemu: „Pa taj je više vremena provodio u pozorištu, nego u svojoj kući!“ Mnogi su se ove konstatacije setili 1991. godine kada se Ištvan Taloš, valjda prvi put, skrasio u kući – onoj večnoj. Imao je 65 godina.

U onoj zemaljskoj, iz koje je, zbog ljubavi prema pozorištu, često izostajao, ostavio je suprugu Eržebet i sina Endrea.

Nazad